Početna
Természetvédelem
Site dedicated to Nature Protection in Serbia
Links and Docs
About meMali podstrek za građanske inicijative i ogorčene pojedince
"Ako želiš da upropastiš jednu zemlju poseci joj šume"
Drevna kineska poslovica
Drevna kineska poslovica
Lepo je videti da u zemlji konačno imamo čak i komunalnu policiju koja će nadamo se barem da spreči ilegalno odlaganje otpada na svakom koraku i u svakom jarku ove lepe zemlje. Predstavnik National Geography Amy Schneidau na boravku u Srbiji izjavila je na margini izlaganja svojih utisaka: "There is not tooo much recyclyng going on...?*
*"Nešto mi se čini kao da nemate previše reciklaže u dešavanju?"
– naravno mislila je lepo da kaže "previše smeća imate ljudi!!" ;-)
– naravno mislila je lepo da kaže "previše smeća imate ljudi!!" ;-)
|
Ovde iznosim jedan blogerski monolog ;-) i neke praktične savete u slučaju vidnog narušavanja prirodnog blaga koje bi trebalo da je pod zaštitom ili na kom dokazano žive zaštićene vrste regulisane međunarodnim obavezama.
Počinioci tog krivičnog dela mogu biti građani (npr. ilegalna seča), privatne firme (investicija na otkupljenom zemljištu ili pod "simnjivim" okolnostima) ili sama država (iako potpisnik konvencija koje regulišu zaštitu prirode).
Ako se problem postavi iz ugla koje postavlja naš kolega ili: sa pitanjem treba li protestovati (javno ili virtuelno) ili ne – površno smo pristupili rešavanju jednog problema koji ima mnogo dublje korene. Emocionalnosću i kukanjem nad problemima – čega sam ja vodeći predstavnik – smo tek samo ogrebali vrh ledenog brega.
Srž problema leži u spoznaji da je u svim okolnjim zemljama decenijama vođena bespoštedna borba – nekad skoro rat – za očuvanje prirodnog predela. Za primer ću uzeti Mađarsku, bivšu socijalističku zemlju i relativno novu članicu Evropske Unije. Za njih smo posmatrajući njihov ulazak u EU – za šta realno nisu ni imali alternativu nakon okupacije od strane SSSR gde je tokom hladnog rata čak i miki maus bio zabranjen (proverite) – da su se "prodali" stranim investitorima i da tako nešto mi nikada nebismo uradili našoj zemlji. Dovoljno sam star da se jasno sećam tog uličnog ili "urbanog" slogena od pre desetak godina. Međutim, u toj zemlji stotine hiljada ljudi podizalo je svoj glas i dnevno trošilo svoju energiju da zaštita prirode stekne neki zavidan nivo, iako po rečima mađarskih kolega danas još uvek nedovoljan. Još i pre ulaska u EU vođena je bespoštedna borba počev od podizanja javne svesti do jačanja sprovođenja konkretnih zakona. Setite se – ko god je pratio vesti – Mađarska je bila maltene na rubu ratne pripravnosti zbog pretnji Čehoslovačke nakon jednostranog ukidanja projekta Gabčikovo-Nađmaroš, gde je tok Dunava trebao biti skrenut što bi rezultiralo isušenjem velikog plavnog područja na severu zemlje. Otpor "zaštitarske javnosti" je bio dovoljno jak da izvede manevar takvog kalibra. Razgovor sa njihovim predstavnicima zaštitarima razotkriva da i danas imaju iste probleme, ali još veći i organizovaniji otpor.
A mi? Kao da smo jedina zemlja i narod koji trpi sve što nam se servira. Izgledamo nešto kao ovce koje bez otpora idu na klanje. Potpuna odsutnost organizovanog civilnog sektora je prva i najalarmantnija stvar. Delimično je na to ukazao i izveštaj konferencije o civilnom društvu koji su 4. aprila mogli čitati predstavnici NGO koji imaju pristupa mail listi "Natura 2000 RCS".
1.) Šta činiti u klasičnom primeru uništavanja prirode?
Identifikovan je krivac, npr. vlasnik farme je preorao put do svog salaša i izorao xy primeraka divlje orhideje. Ili čovek je sa kamionom čija je registracija zapisana izbacio đubre u jarak pored puta. Čuje se pucnjava lova na zaštićenom području, itd.
Ono što šaka pojedinaca realno može da uradi je izlazak na lice mesta sa foto aparatom i po mogućnosti dokumentovati što više detalja. (Važno je imati fotografije staništa u stanju pre narušavanja da bi se moglo pozvati na revitalizaciju po principu "zagaživač plaća čišćenje".) Piše se izveštaj Zavodu za zaštitu prirode ili u težem slučaju prijava organima gonjenja protiv počinioca krivičnog dela uništavanje
prirodne baštine. Naravno, za tako nešto potrebne su pripreme, npr. treba dobro poznavati Zakon o zaštiti prirode i Uredbe o zaštićenim vrstama i staništima (mogu se preuzeti sa sajta Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Ovo su mali ali konkretni koraci. Pisanje izveštaja i prijave nije teško naučiti. Time ne da smo protiv države (postoji sveopšti stereotip da su zaštitari prirode nelečivi pobunjenici) već nam je kao savesnim građanima to pravo i obaveza, jer nažalost prosečan građanin Srbije još uvek ne zna šta je zaštićeno i zašto. Iako nevladin sektor puno radi na podizanju ekološke svesti, ipak još nije urađen sav domaći.
2.) Primeri uništavanja prirode organizovanih od strane viših sila?
U civilizovanim zemljama počev od Rusije sa istoka do uopšte svih zapadnih zemalja protesti su legitiman i relativno uspešan način iskazivanja javnog nezadovoljstva u slučajevima masovne korupcije, društvene neodgovornosti ili kršenja zakona, ustava i ljudskih prava.
Problem mirnog protesta je krajnja neefikasnost. Primer toga je dr Bela Šturc (1914-1994) cenjeni stručnjak i prirodnjak po srcu koji je u Subotici i okolini mnogo decenija alarmirao, opisivao nove fragmente sa zaštićenim vrstama, i uprkos svim njegovim dobro argumentovanim naporima više od 50% onoga što je opisao zauvek je propalo! Npr. opisao je Ludaško jezero (danas strogi rezervat prirode i zahvaljujući njemu) sa kristalno čistom vodom i florom i faunom koje više nema. Opisao je floru koja je zauvek preorana. Obale jezera sa fragmentima stepskih staništa – uprkos formalnoj zaštiti – aktuelno propadaju i većim delom su već propali zbog sukcesije trske. Šta da se čini? Sakupljanje podataka, razumno argumentovanje na naučnoj osnovi, zagovaranje i lobiranje, uz svo poštovanje primera kakav je bio ovaj veliki čoveka – samo po sebi nije dovoljno. Ali možemo li mi u ovoj generaciji učiniti više od toga?
Zašto bi npr. nevladin sektor uopšte trebao da se suprotstavlja vlastima? Pa oni su donosioci zakona, zašto bi ih sami kršili? Suština nije u kvalitetu i "lepoti" zakona, već u (ne)doslednosti ili (ne)sprovođenju, zanemarivanju istih.
Ni država nije imuna na kršenje propisa, čak i svojih sopstvenih ili propisa kojih se nemilice obavezovala. Ponekad se "obeća" i ono za šta u stvari nema realne garancije, samo da bi se smanjile administrativne i diplomatske komplikacije.
U suprotstavljanju velikim investicijama – koje su dokazano zanemarile ekološke norme – potrebna je i veća priprema. Potrebni su pravni kapaciteti, novinarski kadar, ljudi koji znaju politički govor i slično. Kako ti projekti uopšte prolaze? Dovoljno je da se površno uradi takozvana "procena uticaja" i
projekat uskladi sa urbanističkim planovima, zakonima o vodi itd. i – barem na papiru – nemate klasičan primer uništavanja prirode! Država je uvek u stanju sebi "da pročisti put" do gradnje i na zaštićenim dobrima a da to "ne bude" uništavanje, samo promena karaktera predela "u skladu sa zakonom" – u takvim projektima je sve čisto, nema šta da se napadne, pa i nema zašto legati pred bagere... Protestanti bi
ispali huligani koji sprečavaju razvoj i uspostavljanje novih radnih mesta, koji nemaju druga posla nego da se bune i prave nered. I najmirniji protest bio bi ugušen samo jednom izjavom za medije...
Bez obzira ko bude pobedio na predstojećim izborima i ma šta se obećavalo, takozvane "strateške investicije" će se svakako sprovesti. Sve se ne može zaštiti.
Ključno je evidentirati staništa sa retkim vrstama i očuvanom prirodom i predložiti ih za formalnu zaštitu pre nego što je neka investicija (bilo državna ili privatna) bacila oko na to područje. Ne zaboravite da investitori imaju pare, zato će rušenje uvek ići bržim intenzitetom od sprovođenja zaštite!
Protesti i naše ogorčenje uopšte nisu glavno pitanje. Već smo rekli da bi šačicu protestanata jednostavno zbrisali sa lica zemlje. Ni imena ih se ne bi niko sećao...
Kod uništavanja prirodne baštine i drastičnog kršenja ljudskih prava, ustava ili međunarodnih konvencija dobro razrađen i ozbiljno dokumentovan izveštaj koji se može proslediti inostranim forumima, pa i Evropskoj Komisiji nema alternative, ali umesto da se sami borite sa vetrovima i olujama pametnije je pratiti ono što već rade renomirane organizacije poput WWF-a ili Greenpeace-a i pridruzite se gotovim inicijativama. Ako vas lično dotiče propadanje nekog staništa blizu vas pokrenite svoju, ali verujte sasvim dovoljno inicijativa pokreću veće organizacije kojima vaša podrška preko potrebna. Potpisivanje javnih peticija kada je velika kocka u pitanju nije loša ideja. Najsvežija je ona za spas Dunava – protivljenje investiciji koja je u stanju da spreči plan formiranja Rezervata Biosfere "Amazona Evrope".
Ukoliko želite pomoći, imate mnoštvo izvora i linkova gde možete dalje tražiti i uključiti se!
0 Komentari: