27. velj 2012.

Živi svet banja - površinskih kopova


Ljudske intervencije u prirodi uvek imaju nekakav uticaj na živi svet. Seča šuma, isušenje tresava, oranje vlažnih livada i pašnjaka rezultira padom broja i diverziteta biljaka i životinja koje tamo žive, pa čak i izumiranjem istih.

Postoje ipak neki primeri kada obe strane profitiraju! Čovek dolazi da eksploatiše sirovine koje mu trebaju, pesak, šljunak, a ujedno nesvesno stvara staništa pogodna za živi svet. Primer toga su šljunkare kojih ima širom zemlje, i jezerca koja nastaju na njihovim mestima. Ovde se tokom nekoliko godina mogu izgraditi raznovrsni biotopi, koji su pogodni za opstanak mnogih životinjskih, ptičjih i biljnih vrsta.

Ovakav sistem banjskih jezera je nastao tokom zadnjih decenija u okolini gradova Vac (Vác) i Sidliget (Sződliget) u Mađarskoj. Pre nekoliko decenija uz prugu koja povezuje ta dva naselja na velikim površinama bili su zasadi loze, a njihovu okolinu krasile su bagremove šume i drvoredi topola. Eksploatacija šljunka započela je početkom 1970-ih godina, i uskoro su nastala dva veća jezera u blizini Sidligeta. Šljunkarenje je tada na kratko vreme obustavljeno, a nakon promene političkog sistema bilo nastavljeno još većim intenzitetom.

Loza je posečena a mesto zasada zaposeli su ogromni bageri, koji su za kratko vreme prirodan izgled predela pretvorili u "mesečev". Radne mašine rile su tlo do sve veće dubine, što se moglo videti po visokim strmim odsecima kopova. U koritima nastalim nakon vađenja šljunka ubrzo se skupila voda, i nastala su manja ili veća jezera.

Mašine su još uveliko radile, kada se priroda već počela oživljavati. Prvo su se pojavile laste bregunice (Riparia riparia), letele u jatima i masovno kopale svoje rupe za gnežđenje u banjsku obalu. Sledećeg proleća počelo je i ozelenjavanje banje, nastali su manji tršćaci, pojavili se žbunovi vrbe uz obale. Krastače (Bufo bufo) iz okoline su brzo otkrile novonastalu vodenu površinu i polagale svoja jaja u nju. Odnekud su stigli i crvenotrbi mukači (Bombina bombina) i zelene žabe (Rana ridibunda), jer se za blažih prolećnih dana začuo poznati "žablji koncert".

Danas ćemo tu pronaći bogat predeo u kome se razmenjuju visoke vrbe i topole, veći tršćaci i otvorena voda. I ljudi su iskoristili izmenjene uslove i stvorili rekreativno jezero (jezero za sportski ribolov), dok je ostali deo prostora zauzela priroda. Za kratko vreme banjsko jezero je bilo kolonizovano od strane vodenog bilja, raznovrsne flore i faune. Veštačka vlažna staništa nastala tokom eksploatacije šljunka naročito su privukla pažnju mnoštva ptica, i to mnogim vrstama koje pre nisu gnezdile u okolini, ili bile retke čak i na lutanju. Danas se tokom jesenje i prolećne seobe mogu videti mnoge vrste koje su karakteristične pre svega za ravničarske slatine, bare i ritove.


Na području brdsko-planinske regije u severnoj Mađarskoj (Börzsöny) koje nadgleda lokalni ornitološki ogranak Birdlife Hungary u 2010. godini samo ovde je gnezdio labud grbac (Cygnus olor), sa jednim uspešno odgojenim mladuncem. U 2011. godini leglo je brojalo četri mlada labuda. Nažalost dva mladunčeta nije preživelo zbog veoma nepovoljnih vremenskih uslova - u više navrata bila je oluja praćena jakim vetrom i gradom. Mužjak labuda markiran je žuto-belim prstenom broja 47 JP.

Od ređih vrsta ptica, u martu 2010. pojavilo se dva primerka nilske guske (Alopochen aegyptiaca), a početkom maja na vodi se odmarao jedan severni gnjurac (Gavia immer).

Česti posetioci su sive čaplje (Ardea cinerea), obično se mogu posmatrati na obali, a blizu njih često stoji poneka bela čaplja (Casmerodia alba). Krajem leta uobičajeni posetioci su i mala bela (Egretta garzetta) i crvena čaplja (Ardea purpurea), a sve češće se mogu videti i kormorani (Phalacrocorax carbo) kako plivaju u vodi ili se odmaraju na malim ostrvima i kamenju koje štrči iz vode. Veoma su obazrivi, kada ugledaju čoveka odmah se dižu u vazduh.

Mali kormoran (Phalacrocorax pygmeus) je mnogo ređi, plašljiviji, često samo kruže iznad terena i ne sleću na vodu. Strogo zaštićena čapljica (Ixobrychus minutus) vodi skriven život u tršćaku, viđa se najčešće kada iznad vode preleće iz jednog dela trske u drugi. Ovde gnezdi, ali gnežđenje još nije dokazano, jer nije zapaženo gnezdo niti viđene mlade ptice poletarci.

Od divljih pataka gnezdi samo gluvara (Anas platyrhynchos), ali na seobi su česte i druge vrste kao riđoglava plovka (Aynthya ferina), ćubasta patka (Aynthya fuligula), ređe kržulja (Anas crecca), krdža (Anas querqudula) i plovka dupljarica (Bucephala clangula). U aprilu redovno se može videti po kljunu i šarenom perju lako prepoznatljiva kašikara (Anas clypeata) kako u manjim jatima pliva na zaštićenijim mestima, "proplancima" otvorene vode izmežu tršćaka. Ponekad se pojavi i veliki ronac (Mergus merganser) ali se kratko zadržava.
Ćubasti gnjurac (Podiceps cristatus) gnezdi u nekoliko pari. Uvek se može posmatrati poneki primerak na nekom od jezera, istraju do potpunog zamrzavanja. Mali gnjurac (Tachybaptus ruficollis) je gnezdio 2011. godine. Inače je česta vrsta, u proleće dugo istraju na području a leto se već u avgustu pojave mladunci prvogodišnjeg perja doleteli sa drugih područja. Interesantno je da barska koka (Gallinula chloropus) ne gnezdi u banji, dok je liska (Fulica atra) veoma česta i gnezdi u više parova. Nije retko da na vodi pliva jato od 70-80 ili više primeraka.

Na vlažnim područjima oko banje nastanio se i par zujavca (Charadrius dubius), ali su zemljani radovi na gradnji obližnjeg tržnog centra sprečili uspešnost gnežđenja. Tokom seobe redovna je polojka (Actitis hypoleucos), koja u srednjoj Evropi gnezdi na sličnim mestima, ali se ovde javlja relativno retko. Čigra (Sterna hirundo) je obična pojava kako istražuje vodu u potrazi za malim ribama a i ostale tri vrste čigre (Chlidonias) su prisutne, iako dolaze samo radi ishrane, letkaraju iznad vode, a zatim nastavljaju put ka gnezdilištu ili zimovalištu.

Zbog čestog odrona strmih obala bregunice sve više gube svoje gnezdilište, ali manji ostaci istih obrasli vegetacijom, korenjem predstavljaju savršene uslove za retkog vodomara (Alcedo atthis). Široki zemljani platoi koji razdvajaju jezera izuzetni su za odmor trepteljki (Anthus) i žutih pliski (Motacilla flava) na seobi, a zabeležena je i severna pliska (Motacilla flava ssp. thunbergi). Ove ptice ranije nisu bile česte u okolini naselja Vac i Sidliget. U blizini, između dva naselja uz Dunav nalazi se velika poplavna šuma puna ptica pevačica, mnoštvo kojih redovno posećuje banje. Česte su sve vrste grmuša (Sylvia) i senica (Parus), senica vuga (Remiz pendulinus), trstenjaci (Acrocephalus), u visokoj zeleni travarke (Saxicola torquata), belka (Oenanthe oenanthe), a u jesen jata zeba, češljugara (Carduelis carduelis), konopljarki (Carduelis cannabina), zelentarki (Carduelis chloris).

Naravno nebi bilo kraja nabrajanju svih vrsta ptica, želeo sam samo da ukažem na činjenicu koliko bogata avifauna može nastati za samo nekoliko godina čak i u sredini veštačkog porekla. Kakva budućnost čeka banjska jezera okružena stambenim i privrednim objektima, niko ne može znati, ali se nadamo da neće pratiti sudbinu onih koje su nekada napunili smećem i šutom. Putem dobro izvedenih rekultivacionih planova može ostati i opstati i kao rekreacino jezero i kao stanište ptica.

Janoš Deneš (Dénes János)
"A bányatavak élővilága", prevedeno dozvolom autora

24. velj 2012.

Wetlands International cenzus 2012 - Akumulacija Skenderevo

 

Zimski cenzus vodenih ptica je sezonsko-sinhrona aktivnost u okviru Wetlands International (do 1995 IWRB*) African-Eurasian Waterbird Censusa. Ove godine akcija je trajala između 14. januara i 2. februara i preko 260 ornitologa iz Srbije, čisto na volonterskoj osnovi prebrojalo je preko 250.000 ptica.

Na ovim stranicama prikazane su slike napravljene 23. januara, tokom posete Akumulaciji koja se nalazi 13 km zapadno od Subotice.

Tlo Telečke lesne zaravni je kvalitetno, ali siromašno nadzemnim vodama, stoga je u zadnje dve decenije napravljeno više akumulacija sa ciljem korišćenja za navodnjavanje.





Ova akumulacija površine 38,6 hektara na gornjem delu Krivaje kod naselja Skenderevo i Tavankut je poribljena i postala - naročito zbog zagađene vode Palićkog jezera - omiljeno mesto ribolovaca sa šireg područja. Ovo jezero drži rekord sa preko stotinu "privatnih molova" koje po samo njima poznatoj logici prave ribolovci.

Voda akumulisana betonskom branom pokriva otprilike isti prostor koji je pokrivala u istorijskom koritu. Krivaja je prirodno bila mnogo bogatija vodom i na ovom mestu široka između 30 i 100 metara, iako istorijski zapisi govore o periodičnom presušivanju svih rečica u okolini Subotice.

Simbioza pecaroša i ptica

Labudovi su uvek u akciji i prave priličnu buku

U za doba godine neverovatno blagom vremenu na jezeru se zadržavalo 17 labudova (Cygnus olor), 172 liski (Fulica atra), 49 gluvara (Anas platyrhynchos) i 5 nepoznatih plovki (Anatinae), koje su preletele prebrzo ili bile predaleko na vodi da bismo ih uspešno determinisali.

Tragom vidre...
... i jazavca
Barske koke (Gallinula) i barski petlovani (Rallus) se nisu odazivali na uporno "vabljenje" - puštanje njihovih glasova iz mobilnog. Najverovatnije ih nije bilo na akumulaciji.

Na obali su zabeleženi tragovi vidre (Lutra lutra) i jazavca (Meles meles).


"Vazdušno korenje" barskih iva (Salix cinerea)
ukazuje na periodično variranje vodostaja
Igra neba i vode

Biser ovogodišnjeg cenzusa svakako su dve usamljene ptice koje su plivale uz molove. Za jednu je potvrđeno da je severni ili morski gnjurac (Gavia arctica), a druga sitnija je bila ženka ili mlad mužjak malog ronca (Mergus albellus). Manja ptica je kada se približila gnjurcu na oko 20 metara iznenada je poletetala sa vode da bi se spustila pedesetak metara dalje. Prvo sam mislio da je gnjurac druge vrste, krivokljuni (Gavia stellata), ali veličina ništa ne znači, jer primerci obe vrste "dolaze u raznim veličinama". Očigledno dominantniji gnjurac na približavanje nije poleteo nego uporno zaranjao.

Jedan usamljeni severni gnjurac (Gavia arctica) je boravio na akumulaciji

Debeo sneg koji je padao ovih dana i mraz su ponovo zarobili jezero u led, pa su ptice verovatno već sada negde južnije. Slike su ekstraktovane sa zumiranog video snimka, ali čak i sledeća nekvalitetna fotografija odražava prepoznatljiv karakter ptice.


Akumulacija se ka severnom delu sužava i poprima nešto drugačiji karakter. Ali su se labudovi i ovde rado zadržavali, kao što se vidi sa priloženog videa.





Activities recoreded during African-Eurasian Waterbird Census.
* IWRB = International Waterfowl Research Bureau (est. 1954)

More photos at:www.flickr.com

23. velj 2012.

Wetlands International cenzus 2012 - vabljenje*


Sledeći video snimak prikazuje kako se na jednostavan način može saznati koliko ptica ima u gustoj trsci. Na savet kolege ornitologa koristio sam mobilni telefon da "prizovem" barskog petlovana (Rallus aquaticus).

Na moje veliko iznenađenje iz trske Aleksandrovačke bare u Subotici (pored gradske deponije) nakon nekoliko sekundi odazvalo se čak dva primerka!

video

Snimljeno tokom zimskog cenzusa barskih ptica 21. januara 2012. godine.


* Vabljenje (po rečniku) = namamiti, privući, provocirati; klopka, zamka, mamac; instrument, naprava; iskušenje, privlačnost, zavođenje, uhvatiti u zamku, zaluditi, zavesti

Activities recoreded during African-Eurasian Waterbird Census.

A blog többnyelvű, de nem minden nyelven található ugyanaz a tartalom. Próbáld a lenti fordítót.

The Blog is in three languages, but not all posts are translated. Use the translator when needed.

English posts Clanci na srpskom! Magyar cikkek